medvedi

Medved spada u grupu mesojeda, a ime mu potiče iz staroslovenskog jezika i znači „onaj koji vodi do meda“. Medved je krupna, zdepasta životinja gustog krzna koja je zadržala prastari način hodanja celim stopalom. Ljudi od davnina love medvede zboh njihovog krzna i mesa. Svi medvedi imaju slab vid, ali odlično čulo mirisa i sluha. Uglavnom se hrane biljnom hranom, ali i ribama, insektima i sitnim životinjama. Jedu meso životinje koje su ubilu drugi mesijedi, a nešto ulove i sami.

Mrki medved nastanjuje prostore Evrope, Azije i Severne Amerike, beli (polarni) medved živi oko Arktika, američki crni u Severnoj Americi, sunčani u jugoistočnoj Aziji, medved sa naočarima u Južnoj Americi, usnati u Aziji, i svima dobro poznata panda živi u Aziji. U Evropi je najrasprostranjeniji mrki medved, dugačak je od 1.70 do 2 metra i teži od 100 do 200 kg. Ima gusto svetlosmeđe do tamnosmeđe krzno, a može biti i gotovo crne boje. Noge su mu tamnije od ostatka tela. Ima vrlo kratak rep. Dobro pliva i trči.

Za razliku od drugih mesojeda, medved vodi usamljenički život, dok zimu provodi u pećinama ili jazbinama (zimski san). Tokom zime opstaje zahvaljujući salu koje nagomilava tokom leta. Pari se od proleća do leta. Mlade nosi 8 meseci, a kada se rodi mladunče je nešto veće od običnog pacova, ali zato brzo raste i goji se. Od malih nogu mladunci se penju po drveću, a to čine i odrasli medvedi, tražeći košnice meda. Mladi postaju samostalni sa 2 godine. Žive oko 35 godina.